Čuo sam da treba živeti život kao da će se isti
ponavljati još sto puta.
I dobro, dobro zvuči za borbu protiv greha.
Ali ja samo za jedno strahujem, da ne zapamtim
ovaj život i tebe, a da se preselim u neki
novi, drugačiji.
Pa da provodim detinjstvo tražeći dečaka sa tvojih
slika,
da mladost provedem tražeći te onako, golobradog.
Da se plašim da mi prođe trideset peta, a da te
nisam našla.
Kako se bojim sećanja na sve naše, tebe, tvoje ruke,
oči.
Kako me je strah da neće biti opet ovih tvojih
stihova,
da će boleti, jer ću se svega ovoga sećati.
Pa kad odem, nek ništa isto osim nas ne bude.
Sve drugačije, samo jedna stvar ista. Ti – MOJ,
sa svim što ide uz tebe!
Ako se ponovo izgubim, zakasnim ili ne uspem,
molim te, nađi ti mene! Znam da znaš!