Noćas je zadnji put morem umetnik plovio.
I ljudi i brodovi plakaše za njim.
U tom svom moru ribu je lovio,
sve svoje je rekao u pesmama tim.
Nije hteo ni srebro ni zlato
uzeti od drugih da pogazi reč svoju.
Za mene je, taj umetnik, veliki čovek zato,
Noćas mu na otok, šaljem suzu moju.
Kad negde na stine neki galeb sleti,
podsetiće mene da u ljubav vjerujem.
Mnoge će gitare jos godinama leti
plakati za meštrom,veruj, ne preterujem.
I sad kad si otišao negde ka beskraju,
u nekom belom holu novi zivot se rađa.
Jer ne postoji štorija o tvom kraju,
ti ćes večno živeti, tvoj sprovod se ne događa.
Hvala jos jednom, u meni si ostavio trag,
dubok kao more koje toliko voliš.
Nikad mi piva nisi, a tako si mi drag.
Znam, i tamo gore, za Magdalenu se sad moliš.
