Kradeš sam sebi dah,
a ne znaš što to radiš.
I puštaš da jede te strah
umesto životom da se sladiš.
Praviš sam sebi rane
kao da uvek imaš lek.
Uništavaš sebi lepe dane,
skraćuješ sebi vek.
Noćima duši ne daš da spava,
misli crne dolaze ti tad.
Koliko ubiješ sebi nerava
umesto da živiš ovde i sad.
Oteraj strah, svetlo upali,
oteraj zlo jer nema ga tu.
Živi život, tvoj je, ne žali
i sanjaj snove u svom spokojnom snu!
