Marko Milošević

Zapratite me

Ostanite kao pre

Zašto prema ženi treba da budeš loš?
Zašto te žene žele samo kad si ološ?
Zašto moraš da glumiš, da budeš hladan?
Zašto čim je previše zavoliš, postaješ jadan?

Znaš da žene propalica o njima najviše brinu,
a za one što žele da ih maze, teško im je i da se skinu.
Zašto ako joj pokloniš sebe, daš joj ljubav ludu,
ona postaje nesrećna, sve svoje iskreno pretvara u
zabludu?

Sad svaki dan za koji ti je nekad rekla hvala,
pretvara u dosadu, ti za sve što radiš ispadaš budala.
Miris tvog znoja u smrad se za noć pretvara.
Pitaš se i sam jesi li bio takav, ili si sad drugi,
možda oko vara.

Sve tvoje priče sad su joj ispričane.
Nema više zavoja da vida ti kao nekada rane.
I svaku manu svoju što priznao si joj ikad,
čuva u sebi, vrline zaboravlja, a mane neće nikad.

Trgnite se žene, ako ste prave, ne budite k’o druge
iste!

Nama koji vas volimo, vaše kose uvek su čiste.
I budite kao nekad, jer takve vas naše srce voli.

Ne terajte našu dušu da vas zbog ovog danas ostavi,
za dan preboli!